Пређи на садржај

Персеј (сазвежђе)

С Википедије, слободне енциклопедије
Персеј
Сазвежђе
Персеј
Латинско имеPerseus
СкраћеницаPer
ГенитивPersei
СимболизујеПерсеја
Ректасцензија3
Деклинација+45
Површина615 sq. deg. (24)
Најсјајнија звездаМирфак (α Per) (1,79m)
Метеорски ројеви
Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −35°.
У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у децембру.

Персеј је сазвежђе северног неба названо по грчом митском јунаку Персеју. Заједно са оближњим сазвежђима Цефејем, Касиопејом, Андромедом и Пегазом представља приказ мита о ослобађању Андромеде и стварању Персеидске династије. Једно је од 48 Птолемејевих сазвежђа,[1] а Међународна астрономска унија га је уврстила у листу 88 модерних сазвежђа.[2] Налази се у близини неколико других сазвежђа названих по древним грчким легендама које окружују Персеја, укључујући Андромеду на западу и Касиопеју на северу. Персеј се такође граничи са Овном и Биком на југу, Ауригом на истоку, Камелопардалисом на северу и Троуглом на западу. Неки звездани атласи током раног 19. века такође су приказивали Персеја како држи бестелесну главу Медузе,[3] чији је астеризам назван заједно као Perseus et Caput Medusae;[4] међутим, ово никада није ушло у популарну употребу.

Значајне звезде

[уреди | уреди извор]

Најсјајнија звезда Персеја је Мирфак (α Персеја) магнитуде 1,79, а β Персеја – Алгол – је еклипсна променљива звезда, чија је магнитуда скоро константно 2,1, али на свака 2 дана, 20 сати и 49 минута се смањи на 3,4.

Представљање

[уреди | уреди извор]
Звезде у сазвежђу Персеј спојене тако да дају фигуру човека

Персеј је у сазвежђу најчешће замишљан тако да држи одсечену главу Медузе. Алгол се налази на месту ока Медузе и сам назив ове звезде на арапском значи глава демона. Најчешће су звезде у овом сазвежђу повезане тако да формирају обрнуто слово У, али је Ханс Аугусто Реј, немачки илустратор, у својој књизи Звезде: Нови начин да их видите дао предлог спајања звезда који више одговара традиционалној представи Персеја као ратника.

Месјеови објекти

[уреди | уреди извор]

Од Месјеових објеката, у сазвежђу Персеј се налазе расејано звездано јато М34 (NGC 1039) и планетарна маглина М76 (NGC 650).

Метеорски ројеви

[уреди | уреди извор]

Од метеорских ројева, у сазвежђу Персеја се налазе радијанти два роја: Персеида и септембарских ε-Персеида.

Због бројности (ЗХР око 100) и због тога што су активни лети (од 17. јула до 24. августа) Персеиди представљају један од најпопуларнијих метеорских ројева за посматраче.

Септембарски ε-Персеиди су много слабији рој (ЗХР до 5) осим кратког пљуска сјајних метеора који се догодио 9. септембра 2008. године.

Историја и митологија

[уреди | уреди извор]
Персеј држи одсечену главу Медузе[5]

У грчкој митологији, Персеј је био син Данаје, кога је краљ Полидект послао да донесе главу Медузе Горгоне — чије је лик чинио да се сви који би је погледали претвори у камен. Персеј је у сну убио Медузу, а из њеног тела су се појавили Пегаз и Хрисаор.[6] Персеј је наставио у царство Кефеја чија је ћерка Андромеда била жртвована морском чудовишту Кету.

Персеј је спасао Андромеду од чудовишта убивши је својим мачем.[7] Он је претворио је Полидекта и његове следбенике у камен Медузином главом и поставио Диктиса за краља рибара.[6] Персеј и Андромеда су се венчали и добили шесторо деце.[7] На небу Персеј лежи у близини сазвежђа Андромеде, Кефеја, Касиопеје (Андромедине мајке), Кита и Пегаза.[6]

У новоасиријској Вавилонији (911–605. п. н. е.), сазвежђе Персеја било је познато као сазвежђе Старца (SU.GI), које је тада повезано са Истоком у MUL.APIN, астрономском тексту из 7. века.[8]

У незападној астрономији

[уреди | уреди извор]

Четири кинеска сазвежђа налазе се у области неба идентификованом са Персејем на Западу. Тијанчуан (天船), небески чамац, био је трећи паранателон (звезда или сазвежђе које излази у исто време када и друга звезда или објекат[9]) треће куће Белог тигра Запада, представљајући чамце који су Кинезе подстицали да граде у случају катастрофалне сезоне поплава. Укључујући звезде из северног дела сазвежђа, садржао је Му, Делта, Пси, Алфа, Гама и Ета Персеј.[10] Јишуи (積水), Набујале воде, био је четврти паранателон поменуте куће, представљајући потенцијал необично великих поплава крајем августа и почетком септембра на почетку сезоне поплава. Ламбда и вероватно Му Персеј су лежали у њему.[11] Далинг (大陵), Велики ров, био је пети паранателон те куће, представљајући ровове у којима су покопани злочинци масовно погубљени у августу. Формирали су га Капа, Омега, Ро, 24, 17 и 15 Персеј. Гомилу лешева пре њиховог сахрањивања представљао је Ђиши (積屍, Пи Персеј), шести паранателон куће.[11] Двоструко јато, х и Чи Персеј, имало је посебан значај у кинеској астрономији.

У Полинезији, Персеј није био уобичајено признат као засебно сазвежђе; једини људи који су му дали име били су они са Друштвених острва, који су га назвали Faa-iti, што значи "Мала долина".[12] Алгол је можда добио име Matohi од стране Маори народа, али докази за ову идентификацију су спорни. Матохи („Сплит“) је повремено долазио у сукоб са Тангароа-вакапауом око тога ко од њих треба да се појави на небу, што је утицало на плиму и осеку. Поклапа се са маорским описом плаво-беле звезде у близини Алдебарана, али не нестаје како би мит указивао.[13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Graßhoff, G. (2005). The History of Ptolemy's Star Catalogue. Springer. стр. 36. ISBN 978-1-4612-4468-4. 
  2. ^ „The Constellations”. IAU—International Astronomical Union. Приступљено 29. 8. 2015. 
  3. ^ Ridpath, I. „Urania's Mirror c.1825 – Ian Ridpath's Old Star Atlases”. Приступљено 15. 10. 2015. 
  4. ^ Allen, R. H. (1963). Star Names: Their Lore and Meaning. New York: Dover. стр. 330. 
  5. ^ Ridpath, I. „Urania's Mirror c.1825 – Ian Ridpath's Old Star Atlases”. Приступљено 17. 7. 2013. 
  6. ^ а б в Ridpath, I. „Star Tales – Perseus”. Приступљено 28. 7. 2013. 
  7. ^ а б Ridpath, I. „Star Tales – Andromeda”. Приступљено 28. 7. 2013. 
  8. ^ Dalley, S. (1998). The Legacy of Mesopotamia. Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. стр. 128. ISBN 978-0-19-814946-0. 
  9. ^ Century Dictionary. 12. стр. 944. 
  10. ^ Schlegel 1967, стр. 346
  11. ^ а б Schlegel 1967, стр. 349
  12. ^ Makemson 1941, стр. 203
  13. ^ Makemson 1941, стр. 233–234

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]