Пређи на садржај

Јован Ђорђевић (педагог) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Нема описа измене
м Nikolina Šepić преместила је страницу Корисник:Jovana 1992/песак на Јован Ђорђевић (педагог)
(нема разлике)

Верзија на датум 28. мај 2024. у 17:07

Јован Ђорђевић (педагог)

Јован Ђорђевић
Датум рођења20. јун 1922.
Место рођењаНишКраљевина Југославија
ЗанимањеПедагог

Јован Ђорђевић (рођен 20. јуна 1922) је српски педагог и академик.

Биографија

Образовање

Рођен је 20. јуна 1922. у Нишу, где је завршио основну школу и гимназију.[1] Године 1942. је завршио Учитељску школу у Јагодини, а педагогију је дипломирао 1950. на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[1] Друштвене науке је студирао на Институту друштвених наука у Београду 1950—1952.[2] Докторску дисертацију „Прилог експерименталном испитивању дидактичке вредности наставног филма” је одбранио 1961. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[2]

Професионално деловање

На почетку свог радног века је радио као учитељ у Лалинцу и Лесковику.[1] На Одељењу за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду је радио као асистент, доцент, ванредни и редовни професор.[1] Студентима педагогије на редовним и постдипломским студијама је предавао предмете Општа педагогија – теорија васпитања и Дидактика.[1] Као хонорарни наставник је радио на Факултету техничких наука Универзитета у Крагујевцу и Филозофском факултету у Новом Саду и Петрињи.[3]

Био је редован члан и председник Педагошког друштва Србије, потпредседник Савеза педагошких друштава Југославије, члан редакције часописа „Настава и васпитање” и издавачког савета часописа „Педагогија”.[2] Редовни је члан и потпредседник Српске академије образовања.[1] Аутор је двадесет и пет књига и монографија, од којих је пет коаутор, и преко двеста педесет научних и стручних радова из опште педагогије и историје васпитања и дидактике.[1]

Подручја научног интересовања

Подручја научног интересовања Ђорђевића су теорија васпитања – интелектуално и морално васпитање и дидактика – проблем савремене наставе.[2] У овим областима је објавио своје најзначајније радове:[3]

  • „Дијаслике и наставни филм у школи” 1962.
  • „Телевизија у васпитању и образовању” 1965.
  • „Неуспех ученика у основним и средњим школама Београда” са Љ. Крнетом и Николом Поткоњаком 1973.
  • „Могућности телевизије у васпитању и образовању” 1975.
  • „Интелектуално васпитање” 1975. и 1983.
  • „Различити методолошки приступи у проучавању проблема моралног васпитања” 1977.
  • „Савремена настава – организација и облици” 1981.
  • Мёsimi basЬkёkоbor organizmi dbe format („Савремена настава на албански језик”) 1986.
  • „Педагогија” са Николом Поткоњаком 1983, 1985, 1986. и 1988.
  • „Иновације у настави” 1986.
  • „Ученици о својствима наставника” са Б. Ћорђевићем 1988.

Признања и награде

Добитник је бројних признања и награда за научну и друштвену активност међу којима су:[3]

  • Плакета града Београда 1944—1984.
  • Орден рада са златним венцем 1968.
  • Републичка награда РС Србије „25. мај” 1978.
  • Орден заслуга за народ са сребрним зрацима 1981.
  • Октобарска награда града Београда „Доситеј Обрадовић” 1982.
  • Повеља Савеза педагошких друштава Србије
  • Плакета Савета за бригу о деци и омладини Југославије
  • Плакета Коларчевог народног универзитета
  • Орден рада са црвеном заставом 1988.

Библиографија

  • Интелектуално васпитање и савремена школа, „Свјетлост”, Сарајево, 1990.
  • Својства универзитетских наставника, Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, Београд, 1992. (са Б. Ђорђевић).
  • Педагогија (са Н. Трнавцем), „Научна књига“, Београд, 1992, 1995, 1997, 2000, 2002.
  • Општа педагогија (са групом аутора), Учитељски факултет Београд, Београд, 1996.
  • Морално васпитање -теорија и пракса, Савез педагошких друштава Војводине, Нови Сад, 1996, друго издање 2002. године
  • Настава и учење у савременој школи, Учитељски факултет, Београд, 1997.
  • Век образовања учитеља у Јагодини (1898—1998), Поглавље: Учитељска школа 1898—1998, стр. 7–195, Учитељски факултет у Јагодини и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
  • Реформски педагошки покрети у 20. веку, Учитељски факултет у Београду и „Научна књига”, Београд, 2000. год, стр. 158.
  • Експерименталне (огледне школе), поглавље: Огледне школе у Краљевини Југославији, стр. 75–133; Учитељски факултет у Београду, Београд, 2001.
  • Својства наставника и процењивање њиховог рада, Виша школа за образовање васпитача, Вршац, 2002, стр. 110.
  • Савремени проблеми друштвено – моралног васпитања (са Б. Ђорђевић), Савез педагошких друштава Војводине и Висока школа струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов” у Вршцу, Нови Сад, 2010.
  • Педагогија (са Н. Трнавцем), 12 издање, Београд, 2010.

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е „srpski pedagozi”. pdfcoffee.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-28. 
  2. ^ а б в г „Ј.Ђорђевић”. www.sao.org.rs. Приступљено 2024-05-28. 
  3. ^ а б в Живот и дело Јована Ђорђевића (поводом деведесетогодишњице живота и рада). Београд: Српска академија образовања Београд. 2012.