Тодији
| Тодији | |
|---|---|
| |
| {{{слика_опис}}} | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Авес |
| Ред: | Цорацииформес |
| Породица: | Тодидае Вигорс, 1825. |
| Род: | Тодус Бриссон, 1760. |
| |
| Распрострањеност тодија - Карипска острва | |
Тодији (лат. Тодидае) су породица карипских птица из реда модриврана, гдје такођер спадају водомари и пчеларице. Породица се састоји од једног рода, Тодус.
Опис
[уреди | уреди извор]Тодији по тежини варирају између 5 и 7 г, а по дужини између 10 и 11,5 цм. Имају шарено перје и подсјећају на водомаре, са зеленом главом, леђима и крилима, црвеним грлом (које не постоји код младунаца три од пет постојећих врста.[1]) и са бијелим и свкастоплавима пругама са стране. Подрепна пера су жута. Боја остатка доњег дијела тијела је блиједа и варира од врсте до врсте. Имају дуг, спљоштен кљун (попут многих птица које се хране кукцима) са назубљеним рубовима. Горња вилица је црна, а доња је црвена са мало црне. Ноге и посебно стопала су малени.[2] Тодији су веома вокални, осима јамајканског тодија. Стварају једноставне тонове, зујање, биптање, а при сваком гласању грло им се надме. Крила им стварају чегртајући звук који порторикански тоди користи за одбрану територија и удварање.
Исхрана
[уреди | уреди извор]Једу малене животиње попут кукаца и гуштера. Кукци чине већи дио исхране, посебно скакавци, цврчци, корњаши, лептири, пчеле, осе и мрави. Понекада ухвате паука или стоногу, а узимају и мало воћа (које чини 2% исхране). Тодији обично, сами или у пару, непокретно сједе на ниској грани док не угледају плијен на доњој страни неког листа када дијагонално према горе прелете кратку раздаљину (ширококљуни тодији обично 2,2 м, а порторикански тодији 1 м) до плијена и покупе га. Такођер купе плијен с тла.
Већину времена тодији су врло неактивни: најдужи забиљежени лет ширококљуног тодија био је дуг 40 м. Најактивнији су у јутро и када послије кишног дође сунчано вријеме.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Као и већина модриврана, тодији се гнијезде у тунелима које ископају кљуном и стопалима у стрмим обронцима[2] или трулом дрвету.[1] Тунел је дуг 30 цм код кубанског и ускокљуног тодија, 30 до 60 цм код ширококљуног тодија и завршава са комором за јаје, коју се обично користи само једном.[1] Несу око четири бијела јаја у тој комори. Оба родитеља инкубирају јаја, али су изненађујуће немарни. Млади остају у гнијезду док не могу летјети. За птиће се такођер брину оба родитеља, сада много више него прије. Могу нахранити једног птића до 140 пута на дан, што је најчешће храњење младих забиљежено код птица.[2]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Настањују веће отоке на Карибима, шуме и шумовита подручја. Често живе дуж потока.
Изумрле врсте
[уреди | уреди извор]Из фосилних остатака је познат један претповијсени род, Палаеотодус. Претповијесна врста из раздобља олигоцена је пронађена у Француској и Њемачкој, што значи да је ова породица некада била много распрострањенија.[3]
Врсте
[уреди | уреди извор]- Кубански тоди, Тодус мултицолор
- Ширококљуни тоди, Тодус субулатус
- Ускокљуни тоди, Тодус ангустирострис
- Јамајкански тоди, Тодус тодус
- Порторикански тоди, Тодус меxицанус
Други пројекти
[уреди | уреди извор] | У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: тодији |
 | Wикиврсте имају податке о: тодијима |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 Раффаеле, Херберт; Јамес Wилеy, Орландо Х. Гарридо, Аллан Кеитх, Јанис I. Раффаеле (1998). А Гуиде то тхе Бирдс оф тхе Wест Индиес. Принцетон Университy Пресс. стр. 341–343. ИСБН 0691087369. Архивирано из оригинала на датум 2011-05-23. Приступљено 02. 07. 2008.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Фрy, C. Хиларy (2003). „Тодиес”. у: Перринс, Цхристопхер (ед.). Фирефлy Енцyцлопедиа оф Бирдс. Фирефлy Боокс. стр. 373. ИСБН 1-55297-777-3.
- ↑ Маyр, Р. анд C.Ф. Кнопф (2007) "А Тодy (Алцединиформес: Тодидае) фром тхе Еарлy Олигоцене оф Германy" Аук 124 (4): 1294–1304
