Теннессее
| |||
Надимак: Волунтеер Стате (Држава добровољаца) | |||
Главни град | Насхвилле | ||
Највећи град | Мемпхис | ||
Гувернер | Билл Хаслам | ||
Службени језик | Нема, али превладава енглески | ||
Површина | 109.247 км² | ||
- Копно | 106.846 км² | ||
- Вода | 2.400 км² | ||
Становништво (2000.) | |||
- Број | 5,689,283 | ||
- Густоћа | 53,29/км² | ||
Проглашење савезном државом САД-а | |||
- Датум | 1. јун 1796. | ||
- Поредак | 16. | ||
Временска зона | УТЦ-5/-4 | ||
Земљописна ширина | од 35°С до 36°41'С | ||
Земљописна дужина | од 81°37'З то 90°28'З | ||
Ширина | 195 км | ||
Дужина | 710 км | ||
Висина | |||
- Највиша | 2,025 м | ||
- Најнижа | 54 м | ||
Кратице | |||
- Поштанска | ТН | ||
- ИСО 3166-2 | УС-ТН | ||
Интернет страница | www.теннессее.гов |
Теннессее је америчка савезна држава на југоистоку земље, у порјечју ријеке Теннессее по којој је добила име.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Планински масив Апалачи доминира источним дијелом државе, а ријека Миссиссиппи означава западну границу државе. Држава Теннессее има 6,214,888 становника, по том критерију је 17 америчка држава, и површину од 42169 км² по том критерију је 36 држава.[1] Теннессе граничи са осам савезних држава: Кентуцкy и Виргиниа су на сјеверу; Сјеверна Каролина на истоку; Георгиа, Алабама и Миссиссиппи на југу, те Аркансас и Миссоури на западу. Клима је умјерено континентална, а на југу прелази у субтропску. Годишња количина падалина је 1 000 мм. Главни водоток је ријека Теннессее с притокама и умјетним језерима, као лијеви приток Охија у сливу Миссиссиппија.
Главни град Теннессија и други по величини град у држави је Насхвилле, са 626,144.[2] највећи град је Мемпхис са 670,902 становника.[3]
Окрузи (Цоунтиес) Теннесееја
[уреди | уреди извор]Теннессее је административно подјељен на 95 округа, и то су;
Андерсон | Бедфорд | Бентон | Бледсое | Блоунт | Брадлеy | Цампбелл | Цаннон | Царролл | Цартер | Цхеатхам | Цхестер | Цлаиборне | Цлаy | Цоцке | Цоффее | Цроцкетт | Цумберланд | Давидсон | Децатур | ДеКалб | Дицксон | Дyер | Фаyетте | Фентресс | Франклин | Гибсон | Гилес | Граингер | Греене | Грундy | Хамблен | Хамилтон | Ханцоцк | Хардеман | Хардин | Хаwкинс | Хаywоод | Хендерсон | Хенрy | Хицкман | Хоустон | Хумпхреyс | Јацксон | Јефферсон | Јохнсон | Кноx | Лаке | Лаудердале | Лаwренце |
Леwис | Линцолн | Лоудон | Мацон | Мадисон | Марион | Марсхалл | Маурy | МцМинн | МцНаирy | Меигс | Монрое | Монтгомерy | Мооре | Морган | Обион | Овертон | Перрy | Пицкетт | Полк | Путнам | Рхеа | Роане | Робертсон | Рутхерфорд | Сцотт | Сеqуатцхие | Севиер | Схелбy | Смитх | Стеwарт | Сулливан | Сумнер | Типтон | Троусдале | Уницои | Унион | Ван Бурен |
Wаррен | Wасхингтон | Wаyне | Wеаклеy | Wхите | Wиллиамсон | Wилсон
Хисторија
[уреди | уреди извор]Теннессее настањују индијанска племена од прије 11.000 година. Први европљанин који је истраживао Теннессее био је Шпањолац Хернандо де Сото између 1539. -1543. године. Данашња држава Теннессее била је средином 18. вијека дио Сјеверне Каролине, а касније дио Југозападног Територија. Дуго времена, ово подручје је важило за дивљи запад - крај у којем нема закона, јер влада Сјеверне Царолине није могла да успоставити одрживу законодавну и судску власт, због некотролираног усељавања становника из граничних држава и индијанских ратова против њихове узурпације земље. Између 1785. - 1790. године било је покушаја да се тај териториј прогласи савезном америчком државом, али су пропали. Теннессее је примљен у Унију као 16 држава чланица 1. јуна 1796. Између 1838. - 1839. године, око 17.000 Цхерокее индијанаца који су преостали на територији Теннессија протјерани су на запад Аркансаса. Овај чин је познат и као Траил оф Теарс (Марш суза). На почетку 19. вијека, Теннессее је био држава из које су долазиле најпиторескније фигуре америчке хисторије; Давy Цроцкетт, Андреw Јацксон и Сам Хоустон. Теннессее је био посљедња држава која је напустила Унију и придружила се Конфедерацији пред почетак Америчког грађанског рата 1861, и прва држава која је поновно примљена у Унију након завршетка рата 1866.[4]
Теннессее је дао више добровољаца у Армију Конфедерације од било које друге државе, али исто тако и највише војника за Армију Уније од свих држава Југа. [4] При крају 19. вијека Теннессее је био држава најтврдокорнијих расиста, у њој је основан Ку Клуx Клан у граду Пуласки 1866., у Мемпхису је убијен Мартин Лутхер Кинг 1968. Током 20. вијека, Теннессее се поступно претворио из аграрне земље у високо развијену државу у којој је прорадила државна корпорација из програма Неw Деал Управа долине Теннесееја (Теннессее Валлеy Аутхоритy) и у којој је 1940е, отпочео програм истраживања нуклеарне физије на полигону Оак Ридге у оквиру Пројекта Менхетн и развоја прве атомске бомбе.
Теннессее је колијевка роцк анд ролл и раног блуеса, у дискографској кући из Мемпхиса - Сун Рецордс, своје прве радове током 1950-их снимили су музичари попут; Елвис Преслеyа, Јохннy Цасха, Царл Перкинса, Јеррy Лее Леwиса, Роy Орбисона и Цхарлие Рицха.[5]
Кретање броја становника Теннессееја
[уреди | уреди извор]
|
|
Највећи градови
[уреди | уреди извор]Старосједилачка индијанска племеена из Теннессееја
[уреди | уреди извор]Индијанци: Цхерокее, Каскинампо, Схаwнее и Тали. Од припадника других домородачких племена на територију Теннессееја долазили су и: Цатаwба, Цхиаха, Цхицкасаw, Тускегее, Yуцхи и можда Офогоула.
Привреда
[уреди | уреди извор]Реални бруто домаћи производ по становнику Теннессееја 2006. године био је 33.825 $ (државни просјек: 37.899 $), по становнику, тако да је Теннессее по том критерију био на 31. мјесту)[6]. Данашњи Теннессе је индустријско - пољопривредна земља. Има развијену металургију; црну и обојену (алуминиј), стројоградњу, кемијску индустрију; гуме, текстили, прехрамбену индустрију и др.
У Теннессееју превладавају посједи средње величине (за америчке прилике) - просјечне величине: 56 ха. Развијена је земљорадња узгој: памука, духана, соје, кукуруза и других култура.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Теннессее QуицкФацтс, УС Ценсус Буреау (приступљено 24. 02. 2011.)”. Архивирано из оригинала на датум 2015-02-07. Приступљено 2011-02-24.
- ↑ У.С. Ценсус Ларгест УС Цоунтиес Бy Популатион (приступљено 24. 02. 2011.)
- ↑ Табле 1: Аннуал Естиматес оф тхе Популатион фор Инцорпоратед Плацес Овер 100,000, Ранкед бy Јулy 1, 2008 Популатион: Април 1, 2000 то Јулy 1, 2008, 2007 Популатион Естиматес, Унитед Статес Ценсус Буреау, Популатион Дивисион, 2008-07-10 (приступљено 24. 02. 2011.)
- ↑ 4,0 4,1 „Теннессее'с Цивил Wар Херитаге Траил (приступљено 23. 02. 2011.)”. Архивирано из оригинала на датум 2010-03-26. Приступљено 2011-02-24.
- ↑ Сун Рецордс, Мицхаел Бертранд: Теннессее Енцyцлопедиа оф Хисторy анд Цултуре, 2002. (приступљено 23. 02. 2011.)
- ↑ У.С. Буреау оф Ецономиц Аналyсис: Регионал Ецономиц Аццоунтс