Рицхард Ниxон

Рицхард Милхоус Ниxон

Служба:	Предсједник Сједињених Америчких Држава
Трајање мандата:	1969.-1974.
Претходник:	Лyндон Б. Јохнсон
Насљедник:	Гералд Форд
Датум рођења:	9.1. 1913.
Мјесто рођења:	Yорба Линда, Калифорнија, САД
Датум смрти:	22.4. 1994.
Мјесто Смрти:	Неw Yорк, Неw Yорк, САД
Националност:	Американац
Супруга:	Тхелма Цатхерине Патрициа Рyан (Пат) Ниxон
Странка:	Републиканска странка

Рицхард Милхоус Ниxон (Yорба Линда, Калифорнија, 9.1. 1913. - Неw Yорк, 22.4. 1994) био је амерички политичар и државник, познат по томе што је једини успио два пута бити изабран за потпредсједника и два пута за предсједника. Највише га се ипак памти по томе сто је био први и досад једини предсједник САД-а који је одступио с дужности. Његова оставка била је посљедица афере Wатергате.

Рицхард Миллхоусе Ниxон је рођен као дијете у фамилији сиромашних квекерских фармера. Рано дјетињство му је, осим сиромаштва, обиљежио снажан вјерски одгој и строга правила о забрани алкохола, псовања и плесања.

Након што је завршио средњу школу године 1930., млади Ниxон је, захваљујући одличном познавању латинског језика и Схакеспеареових стихова, добио стипендију за студирање на Харварду. Међутим, његови сиромашни родитељи му нису могли приуштити пут до другог краја САД, па је умјесто тога морао похађати локални Wхиттиер Цоллеге.

Године 1934. је завршио Правни факултет Универзитета Дуке, а потом положио правосудни испит. Одбијен је приликом покушаја да постане агент ФБИ, због чега је касније стекао анимозитет према моћном директору те институције Ј. Едгару Хооверу.

Ниxон је 1930-е провео као мали, и релативно слабо познати адвокат. Године 1940. се, након дугогодишње везе, оженио за средњошколску наставницу Пат, с којом ће имати двије кћери - Трициу и Јулие.

Кључни догађај у раном Ниxоновом животу је био улазак САД у други свјетски рат. Ниxон се пријавио у ратну морнарицу. Након што је прошао обуку у Рходе Исланду и Иоwи, послан је на Јужни Пацифик, гдје је служио у морнаричкој логистици.

Тамо је досаду кратио играјући покер са суборцима. Убрзо се испоставило како има велики талент за ту игру, а с временом је на картама освојио толико новца да је почео размишљати да га уложи у властиту кампању за Конгрес.

Године 1946. Ниxон је као кандидат Републиканске странке на изборима за Заступнички дом Конгреса побиједио демократа Јеррyја Воорхиса.

Ниxон је у Заступнички дом изабран још два пута. У Wасхингтону се врло брзо наметнуо као један од најмлађих, најактивнијих, али и најконтроверзнијих заступника. Томе је придонијела његово активно судјеловање у хладним ратом инспирираној макартистичкој хистерији, односно прогоном разних лијево или либерално оријентираних личности под оптужбом за сурадњу са Совјетима.

Ниxон се поготово истакао у истрази током које је службеник Стате Департмента Алгер Хисс раскринкан као совјетски агент. Касније се испоставило да је Хисс једини од оптужених, који је уистину био совјетски агент, а не недужна жртва десничарских прогона.

Међутим, Ниxонов брутални поступак према Хиссу, као и према либерално оријентираним политичким противницима, је довео до непријатељства либералне јавности, али и медија, с којима ће Ниxон бити у необјављеном рату до завршетка своје политичке каријере.

Репутација Ниxона као горљивог антикомуниста је била један од главних разлога зашто га је предсједнички кандидат Дwигхт D. Еисенхоwер на републиканској конвенцији године 1952. одабрао за свог потпредсједничког кандидата. Тиме се настојала дјеломично задовољити конзервативна струја у странци, незадовољна номинацијом Еисенхоwера као фаворита либерала и умјерењака.

Убрзо након номинације на Ниxона се обрушила медијска харанга због навода да је у његов изборни фонд уплаћена велика свота новца од богатих, али анонимних симпатизера. Ниxон је био оптужен за корупцију, а неки су Еисенхоwеру сугерирали да усред кампање промијени потпредсједничког кандидата.

Ниxон се, међутим, одлучио борити, при чему је показао велики талент за кориштење новог медија телевизије. У легендарном говору, познатом као Цхецкерс говор, дао је детаљни преглед својих особних финанција те признао како је једини "проблематични" поклон псић зван Цхецкерс који служи као љубимац његовим кћерима. Говор је изазвао провалу симпатија и Еисенхоwер је одлучио задржати Ниxонову кандидатуру.

Након што је године 1952. Еисенхоwер изабран, Ниxон је постао потпредсједником САД. На том мјесту се показао неспутаним како традицијом, као и уставним овластима које су потпредсједницима давали углавном церемонијалну функцију.

Ниxон је активно судјеловао у раду Еисенхоwерове администрације те је битно утјецао на њену политику у многим областима. Дјеломичан разлог за то је било и све слабије здравствено стање предсједника, због чега је 1955. године по први пут Ниxон привремено преузео вођење владе. Многи су већ тада Ниxона видјели као Еисенхоwеровог природног насљедника.

Године 1956. Еисенхоwер је поновно Ниxона кандидирао за потпредсједника, а након још једне побједе, Ниxон је додатно појачао свој политички утјецај у Wасхингтону. С временом се почео наметати и на међународном плану, при чему је стекао велике похвале због говорничке вјештине исказане у импровизираној дебати с Никитом Хрушчовом у Москви 1959. године.

Године 1960. Ниxон се наметнуо као једини кандидат Републиканске странке на изборима, и сматрао би се неоспорним фаворитом, да демократи против њега нису истакнули младог, атрактивног и каризматског Јохна Ф. Кеннедyја.

Један од кључних догађаја у изборној кампањи је била прва ТВ-дебата у хисторији. Док су радио-слушатељи држали да је у њој побиједио Ниxон, на ТВ-гледатеље је далеко бољи дојам оставио атрактивни и телегенични Кеннедy, насупрот Ниxона који се знојио пред свјетлима рефлектора.

Успркос томе, исход избора је био неизвјестан, а Кеннедy је побиједио уз разлику до 100.000 гласова. Ниxон је сумњао да је Кеннедy, користећи демократску машинерију и везе с организираним криминалом, намјестио изборе у Иллиноису и Теxасу, али је на крају одлучио да резултат избора неће оспоравати, плашећи се да не осрамоти САД пред очима свијета. Бијелу кућу је напустио године 1961. заједно с Еисенхоwером, по истеку мандата.

Ниxон се након пораза није одрекао политичких амбиција, и у ту је сврху одлучио ојачати своју изборну базу као гувернер Калифорније. Међутим, године 1962. се испоставило да је популарни демократски гувернер Пат Броwн за њега превелики залогај.

Ниxон је тај пораз схватио као понижење, а држао је да су за њега највише криви медији, према којима је постајао све параноичнији. То је исказао на изјави приликом признања изборног пораза, када је рекао да напушта политику те да "више неће имати Рицхарда Ниxона да га ударају".

Испочетка се чинило да ће Ниxон то потврдити, када је исте године напустио Калифорнију те се преселио у Неw Yорк гдје је нашао посао у угледној адвокатској фирми. Због посла се 22.11. 1963. нашао на далласком аеродрому - случајност која је послије била предметом многих теорија завјере везаних уз атентат на Кеннедyја.

Ниxон се поновно активно укључио у политику 1964. за вријеме републиканске изборне конвенције. Иако се није кандидирао, његова подршка је била главни разлог због кога су републиканци за предсједничког кандидата изабрали конзервативног Баррyја Голдwатера. Иако је Голдwатер хаметице поражен од демократског кандидата и тадашњег предсједника Лyндон Б. Јохнсона, ти су догађаји означили почетак успона конзервативног крила Републиканске странке науштрб либералног крила с Источне обале - фракције према којој је Ниxон увијек осјећао презир.

За Ниxона је било далеко важније што је том приликом стекао важне савезнике, укључујући перспективног Роналда Реагана. Њему је 1966. године помогао да постане гувернер Калифорније.

Међутим, за наставак Ниxонове политичке каријере је најважнији био све очигледнији неуспјех САД у вијетнамском рату, који је до 1968. године озбиљно подијелио не само америчку јавност, него и Демократску странку. Након одлуке предсједника Јохнсона да се не кандидира за изборе, Демократска странка се расколила на неколико закрвљених фракција - традиционалне умјерењаке, љевичарске радикале, као и заговорнике опстанка расне сегрегације на Југу.

Тај раскол се одразио на пораст насиља на улицама, а свој допринос томе су донијели убојства Мартина Лутхера Кинга и Роберта Кеннедyја, као и студентски немири, инспирирани студентским протестом у Паризу те крвави нереди у црначким четвртима. Демократска странка је у потпуности изгубила ауторитет након ТВ-камерама забиљеженог насиља на властитој изборној конвенцији, на којем је за кандидата изабран Хуберт Хумпхреy.

Насупрот томе, републиканци су се брзо ујединили иза Рицхарда Ниxона, који се наметнуо као идеални кандидат. Његов изборни програм је био једноставан - завршити непопуларни рат у Вијетнаму кроз "часни мир", а под паролом "закона и реда" довести мир на америчке улице. Ниxон се у својој кампањи ослањао на тзв. "тиху већину" - конзервативне гласаче који, за разлику од радикализиране љевичарске омладине, нису своје ставове јавно износили на уличним демонстрацијама.

Ниxонова стратегија се исплатила, иако су изборни резултати били тјешњи него што се очекивало. Ниxон је добио 500.000 гласова више од Хумпхреyа, али је зато освојио електоре у кључним државама и релативно лако освојио предсједнички мандат.

Први и најважнији задатак који је Ниxон себи поставио при доласку у Бијелу кућу било је окончати вијетнамски рат на начин који не би био протумачен као амерички пораз. У ту је сврху Ниxонов најближи сурадник - савјетник за националну сигурност, а касније државни секретар - Хенрy Киссингер формулирао стратегију темељену на тзв. реалној политици лишеној идеолошких и хладноратовских предрасуда, али исто тако и било каквих моралних скрупула.

На терену се та стратегија темељила на тзв. вијетнамизацији вијетнамској рата, односно постепеном повлачењу америчких снага из Јужног Вијетнама, чију обрану би требале преузети од САД издашно финанциране, обучене и опремљене домаће снаге. Да би се за ту операцију купило вријеме, Ниxон је одобрио ескалацију рата путем бомбардирања, односно упада у сусједну Камбоџу и Лаос гдје су сјеверновијетнамске и вијетконговске снаге имале сигурно склониште.

Те офензиве су изведене тајно, без формалног одобрења Конгреса или објаве, што је Ниxон послије властитим тумачењем уставних овласти. Међутим, у америчкој јавности, поготово међу радикалним љевичарским студентима, та је одлука изазвала масовне, а негдје и крваве демонстрације, од којих су најпознатије оне приликом којих је 1970. године убијено четворо студентата на Универзитету Кент. Истовремено је настојање да се разоткрију Ниxонове тајне операције довело до масовног "цурења" података из америчке администрације, што је самог Ниxона учинило параноидним и склоним кориштењу прљавим триковима и илегалним активностима да то спријечи.

Други важан аспект Ниxонове вијетнамске стратегије је заслужан за оно што многи сматрају једним од најпозитивнијих аспеката његове вањске политике. Ниxон је сматрао како САД морају искористити идеолошки, а од краја 1960-их и тињајући оружани сукоб СССР-а и НР Кине. Године 1971. је отишао на хисторијско путовање у Кину, срео се с Мао Зедонгом и омогућио НР Кини да постане стални члан УН. Тај ће процес означити почетак кинеског отварања према свијету.

СССР је, пак, плашећи се америчко-кинеског савеза, реагирао помирљивијом политиком према САД, поготово у области нуклеарног разоружања. Под Ниxоновом владом су склопљени важни споразуми о разоружању, а двије суперсиле су интензивирале процес који се назива детант - смањивање напетости у хладном рату, који је управо у Ниxоново доба највише изгубио у интензитету.

Ниxонова политика, додуше, није имала великог ефекта на стање у Вијетнаму, али је године 1972. велика прољетна офензива Сјеверног Вијетнама заустављена, те се Јужни Вијетнам одржао на животу успркос све мањих америчких ефектива. Након тога је слиједило несмиљено бомбардирање Сјеверног Вијетнама које је на крају довело до Паришких мировних споразума, односно примирја 1973. године, што је Ниxону било савршен изговор да из Вијетнама повуче и посљедње америчке снаге.

Вијетнамски рат је, с друге стране, битно смањио амерички потенцијал да утјече на стање у другим дијеловима свијета. То је искористила Индија и успркос америчким упозорењима глатко поразила про-амерички Пакистан у индијско-пакистанском рату 1971. године, након кога је створена држава Бангладеш.

На унутрашњем плану Ниxон је, успркос своје десничарске и конзервативне репутације, наставио с либералним реформама које се обично везују уз његове претходнике. Тако је основао ЕПА - агенцију за заштиту околине, а у настојању да се супротстави све већем проблемом наркоманије у америчком друштву је основао агенцију ДЕА.

Ниxон је такођер, у настојању да се смире етничке, расне и друге тензије у америчком друштву, као први предсједник увео програме тзв. афирмативне акције или позитивне дискриминације, који су требали помоћ�� црнцима и другим мањинама да се што брже у правима и социјалном статусу изједначе с већинским бијелцима.

За Ниxонову политичку каријеру се кобним показало оно што се испочетка држало његовим највећим тријумфом.

Године 1972. је у Демократској странци ојачало радикално лијево крило, поражено на изборној конвенцији прије четири године. Овај пут су љевичари на изборној конвенцији успјели прогурати номинацију Георгеа МцГоверна, који се Ниxону на изборима супротставио платформом темељеном на хитном повлачењу из Вијетнама и програмом издашних социјалних реформи.

МцГовернов програм је био привлачан младим радикалима, али не и "тихој већини" гласача, па је Ниxон релативно лако освојио велики број традиционалних гласача Демократске странке. На изборима је добио 60 % - један од рекордних резултата у хисторији предсједничких надметања.

Међутим, сам Ниxон није био увјерен да ће тако лако побиједити, а горка искуства с "цурењем" информација и стална медијска харанга га је учинила параноичним и неповјерљивим чак и према властитој странци. Због тога је за кампању ангажирао властиту организацију ЦРП, чији су чланови против демократа користили "прљаве трикове", често на рубу, а некад и с оне стране закона.

Једна од таквих "прљавих" операција била је провала у Хотел Wатергате, сједиште Демократске странке у Wасхингтону, с циљем прикупљања информација. Провалници су ухапшени 17.6. 1972. године, а у октобру исте године је Wасхингтон Пост започео серију чланака која је починитеље повезивала с ЦРП-ом, а касније и са самим предсједником. То је био почетак злогласног скандала који ће бити познат као афера Wатергате.

Ниxон је све вријеме негирао да има икакве везе са скандалом, али је с временом на видјело излазило све више доказа који су упућивали на то да су Ниxон и његови најближи сурадници покушавали заташкавати случај. Ниxон се, настојећи спасити положај, морао невољко ријешити неких од својих најближих сурадника, који су, пак, послије одлучили свједочити против њега када је подигнута службена истрага.

Ниxоновом положају није нимало помогло ни избијање нафтног шока у јесен 1973. године, када је нагли скок цијена изазвао масовно незадовољство у земљи, а Ниxон сматран одговорним за све економске и друге невоље. Ниxону је такођер одмогла и оставка потпредсједника Спире Агнеwа, којему су истражитељи пронашли доказе о утаји пореза и проневјери. Ниxон је на његово мјесто именовао Гералда Форда.

У мају 1974. године је правосудни одбор Заступничког дома Конгреса, кога су контролирали демократи, започео формални поступак опозива. Као кључни доказ су кориштене аудио-врпце с доказима о низу протузаконитих радњи, чије је објављивање и кориштење 5.8. 1974. у поступку одобрио Врховни суд. Видјевши да је изгласавање опозива неизбјежно, Ниxон је четири дана касније поднио оставку.

Ниxон је након изласка из Бијеле куће био увјерен да ће против њега бити настављена кривична истрага, те да ће на крају завршити у затвору. Међутим, нови предсједник Гералд Форд је 9.9. 1974. донио тада контроверзну одлуку којом се на бившег предсједника примјењује аболиција. Тако се на одговор на питање је ли Ниxон прекршио закон никада није могао пронаћи на суду.

Став јавности је у то вријеме, с друге стране, био недвосмислен. Ниxон је тада уживао репутацију најомраженијег политичара, а одузета му је и дозвола за адвокатуру. У медијима и популарној култури је приказиван као монструм и диктатор, а новинари који су га раскринкали су проглашавани херојима.

Ниxон је, с друге стране, упорно тврдио да је недужан, иако су и касније откривени докази указивали да је његова упетљаност у аферу Wатергате већа него што је то итко мислио признати.

С протеком година, а поготово након предсједниковања његовог насљедника и у многим стварима идеолошки блиског Роналда Реагана, Ниxонова репутација се побољшала. Многи су мање обраћали пажњу на скандал, а више на његова неоспорна политичка достигнућа. Ниxон је поступно стицао репутацију искусног државника.

Томе је придонијело и да су многи истакнути и угледни чланови администрација Реагана, Бусха старијег и Бусха млађег, стекли искуства и започињали каријере управо под Ниxоном.

Ниxон је мировину проводио прикупљајући материјал за предсједничку библиотеку, али и писао мемоаре који су објављени под насловом Сиx Црисес.

Ниxон је 18.4. 1994. на свом имању у Неw Јерсеy доживио мождани удар и умро четири дана касније. Његов погреб је одржан 27.4. 1994. и представљао је први предсједнички погреб након више од два десетљећа.

Многи хисторичари сматрају да је Ниxон био претјерано и неоправдано сотонизиран, исто онако као што је његов претходник и антипод Кеннедy био претјерано и неоправдано величан као један од највећих америчких предсједника.

• Wхите Хоусе биограпхy Архивирано 2006-12-12 на Wаyбацк Мацхине-у
• 1984 аудио интервиеw wитх Рицхард Ниxон бy Дон Сwаим оф ЦБС Радио, РеалАудио Архивирано 2006-02-02 на Wаyбацк Мацхине-у
• Ниxон Пресидентиал Материалс ат Натионал Арцхивес Архивирано 2005-02-03 на Wаyбацк Мацхине-у
• Артицлес оф Импеацхмент Архивирано 2007-06-12 на Wаyбацк Мацхине-у
• Рицхард Ниxон Либрарy & Биртхплаце, Yорба Линда, Цалифорниа
• "Ниxон Ноw" Ниxон'с 1972 Цампаигн Јингле видео
• "Нервоус Абоут Ниxон?" 1956 Демоцратиц Цампаигн Ад видео
• Тхе Ниxон Центер, Wасхингтон,D.C. Архивирано 2007-01-18 на Wаyбацк Мацхине-у
• wхитехоусетапес.орг: Тхе Ниxон Тапес аваилабле онлине Архивирано 2006-04-28 на Wаyбацк Мацхине-у
• Јудициарy Цоммиттее Хеарингс Аппендиx I: Пресидентиал Статементс он тхе Wатергате Бреакин анд Итс Инвестигатион Архивирано 2006-11-10 на Wаyбацк Мацхине-у
• Политицал Донатионс Маде бy Рицхард Ниxон Архивирано 2006-03-29 на Wаyбацк Мацхине-у
• Еулогy бy Хунтер С. Тхомпсон Архивирано 2005-03-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• yорбалиндахисторy.орг Девелопед бy тхе Yорба Линда Публиц Либрарy. Инцлудес неwспапер артицлес абоут Ниxон фром тхеYорба Линда Стар.

Претходник:	Предсједник Сједињених Америчких Држава 1969. - 1974.	Насљедник:
Лyндон Б. Јохнсон 1963. - 1969.		Гералд Форд 1974. - 1977.