Пета Француска Република

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пета Француска Република
Рéпублиqуе франçаисе
  
1958. –  
Застава Грб
Застава (од 2020.) Грб
Гесло: "Либертé, Éгалитé, Фратернитé"
ХимнаЛа Марсеиллаисе
Локација Пете Француске Републике
Локација Пете Француске Републике
Главни гра�� Париз
Језик/ци француски језик
Влада Унитарна полупредсједничка република
Предсједник
 - 1959. – 1969. Цхарлес де Гаулле (први)
 - 2017. – Еммануел Мацрон (актуални)
Премијер
 - 1959. – 1962. Мицхел Дебрé (први)
 - 2022. – Éлисабетх Борне (актуална)
Легислатура Парламент
 - Горњи дом Сенат
 - Доњи дом Народна скупштина
Хисторија Хладни рат/
Сувремено доба
 - Алжирски рат 1954.1962.
 - Донесен устав 4. листопада 1958.
 - Елизејски уговор 22. сијечња 1963.
 - Просвједи 1968. свибањлипањ 1968.
 - Уведен еуро 1. сијечња 1999.
 -    
Површина
 - 1958 889.898 км² (343.592 ми² )
 - 1962 64.679 км² (24.973 ми² )
Становништво
 - 1958 (процјена) 44.563.043 
     Густоћа 50,1 /км²  (129,7 /ми² )
 - 1962 (процјена) 46.519.997 
     Густоћа 719,2 /км²  (1.862,8 /ми² )
 - 1968 (процјена) 49.780.543 
     Густоћа 769,7 /км²  (1.993,4 /ми² )
 - 1990 (процјена) 58.520.688 
     Густоћа 904,8 /км²  (2.343,4 /ми² )
 - 2014 (процјена) 66.616.416 
     Густоћа 1.030 /км²  (2.667,6 /ми² )
Валута франак (до 1999.)
еуро (од 1999.)
Временска зона УТЦ+1

Пета Француска Република (француски: Цинqуиèме Рéпублиqуе) је назив за актуално републиканско уређење Француске, које је на снази од доношења актуалног устава 1958. године. Пета Република настаје као директна насљедница политички нестабилне Четврте Републике, што је први случај у хисторији Француске да су се два републиканска режима измијенила један за другим (дотад је републику увијек мијењала монархија, или обрнуто, односно нацистичка окупациа током Другог свјетског рата).

Прво десетљеће Пете Републике обиљежиле су политичка доминација и државничка каризма Цхарлеса де Гауллеа, који остаје једна од најзначајнијих француских личности XX. вијека. Ипак, крајем 60-их, унутарња криза и неуспјеле реформе доводе до де Гауллеове оставке 1969. године. Након што су се на предсједничком мјесту измијенили Георгес Помпидоу и Валéрy Гисцард д'Естаинг, на изборима 1981. побјеђује социјалист Франçоис Миттерранд, који ће на мјесту предсједника бити све до 1995., када га је замијенио бивши премијер и градоначелник Париза, Јацqуес Цхирац. Конзервативни УМП задржао је власт и током мандата Ницоласа Саркозyја, којега је на изборима 2012. године тијесно побиједио социјалист Франçоис Холланде. Позиција предсједника задржала је доминантну улогу у француској политици, док је премијер остао у подређеном положају у хијерархији егзекутивне власти. Парламент је уређен дводомно - Сенат као горњи дом те Народна скупштина као доњи дом.

Пета Република је обиљежена и довршавањем процеса деколонизације, односно коначног краха Француског колонијалног империја, што се највише очитовало током Алжирског рата, који је био једно од најзначајнијих питања француске вањске политике. Исто тако, Француска је успјешно обновила односе са Њемачком те је постала, уз потоњу, најзначајнија сила Еуропске уније. Године 1999., дугогодишња валута, француски франак, замијењен је еуром на цијелом територију Француске (уз три изминке у прекоморским посједима).