Макурија

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ⲙⲁⲕⲟⲩⲣⲓⲁ
Краљевина Макурија
?
 
?
300-их–1312 ?
 
?
Положај Макурије
Положај Макурије
Кршћанска Нубија у периоду три државе. Макурија је касније абсорбирала Нобатију. Ваља напоменути како границе између Алодије и Макурије никада нису прецизно реконструиране, али се вјерује да су биле између 5. и 6. катаракта
Главни град Донгола
Језик/ци нубијски
Религија кршћанство
ислам (14. вијек)
Власт монархија
 - 1316-1317 Барсцханбу
Хисторијска ера Средњи вијек
 - Успостава
 - Макурију нападају и освајају Мамелуци 1312
 - Престанак

Краљевина Макурија (старонубијски: Ⲙⲁⲕⲟⲩⲣⲓⲁ, Макоуриа; арапски: مقرة‎, ал-Муqурра) је било краљевство смјештено у данашњем сјеверном Судану и јужном Египту. Представљало је једно од нубијских краљевстава створених слабљењем Аксумског Царства у 1. миленијуму н.е.. Макурија је првотно контролира подручје дуж обала Нила од 3. катаракта до негдје између 5. и 6. катаракта. Такођер је контролирала трговачке руте, руднике и оазе на западу и истоку. Главни град је била Донгола (арапски: Дунqулах), по коме се некада називало и само краљевство.

До краја 6. вијека се краљевство преобратило на кршћанство да би у 7. вијеку сусједни Египат пао под власт арапских муслимана. То је за посљедицу имало изолацију Нубије од остатка кршћанског свијета. Године 651. је арапска војска напала Макурију, али је одбачена, те је склопљен мировни споразум познат као баqт, који је довео до мира који је трајао све до 13. вијека. Макурија се наставила ширити, припојивши сјеверног ссуједа Нобатију или у доба арапских напада или за вријеме власти краља Меркуриоса. Период између 750. и 1150. је обиљежила стабилност и просперитет, те се често називао "Златним добом" [1]. У каснијим периодима су учестали напади из Египта и унутрашњи сукоби, који су довели до колапса државе у 14. вијеку.

Повезано

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ↑  К. Мицхалоwски, "Тхе Спреадинг оф Цхристианитy ин Нубиа," п. 338
  2. ↑  П.L. & M. Схинние, "Неw Лигхт он Медиевал Нубиа."
  3. ↑  Wиллиам Y. Адамс Нубиа: Цорридор то Африца п. 257
  4. ↑  Wлодзимиерз Годлеwски. "Тхе Биртх оф Нубиан Арт."
  5. ↑  Адамс Цорридор то Африца п. 442
  6. ↑  Јаy Сапулдинг. "Медиевал Цхристиан Нубиа анд тхе Исламиц Wорлд: А Рецонсидератион оф тхе Баqт Треатy," Интернатионал Јоурнал оф Африцан Хисторицал Студиес XXVIII, 3 (1995).
  7. ↑  Сее Wиллиам Y. Адамс "Тхе Унитед Кингдом оф Макоуриа анд Нобадиа: А Медиевал Нубиан Аномалy" фор а фулл дисцуссион оф тхис иссуе.
  8. ↑  П.L. Схинние Анциент Нубиа п. 124.
  9. ↑  Адамс "Тхе Унитед Кингдом" п. 257.
  10. ↑  Адамс Цорридор то Африца п. 456
  11. ↑  L. Кропацек, "Нубиа фром тхе лате тwелфтх центурy то тхе Фуњ цонqуест ин тхе еарлy фифтеентх центурy," п. 399
  12. ↑  Кропацек п. 401
  13. ↑  П.L. Схинние, "Цхристиан Нубиа." п. 556
  14. ↑  С. Јакобиелски "Цхристиан Нубиа ат тхе Хеигхт оф итс Цивилизатион," п. 207
  15. ↑  Схинние, "Неw Лигхт"
  16. ↑  Јакобиелски п. 207
  17. ↑  Ин фацт, тхе Нубиан траде ин славес фром тхе соутхерн Судан центуриес латер wас стилл виабле аццординг то Бурцкхардт'с (1819) Травелс ин Нубиа.
  18. ↑  Схинние, "Цхристиан Нубиа." п. 581
  19. ↑  Схинние, "Цхристиан Нубиа." п. 581
  20. ↑  Адамс "Тхе Унитед Кингдом" п. 258
  21. ↑  Јакобиелски п. 211
  22. ↑  Лоуис V. Забкар, "Тхе Епарцх оф Нобатиа ас Кинг," Јоурнал оф Неар Еастерн Студиес. 1963.
  23. ↑  Адамс "Тхе Унитед Кингдом" п. 259
  24. ↑  Адамс Цорридор то Африца п. 440
  25. ↑  Адамс Цорридор то Африца п. 441
  26. ↑  Схинние, "Неw Лигхт"
  27. ↑  Схинние, "Цхристиан Нубиа." п. 583
  28. ↑  Адамс Цорридор то Африца п. 472
  29. ↑  Адамс Цорридор то Африца п. 478
  30. ↑  Схинние, "Неw Лигхт" п. 265
  31. ↑  C.Ф. Бецкингхам анд Г.W.Б. Хунтингфорд, Тхе Престер Јохн оф тхе Индиес (Цамбридге: Хаклуyт Социетy, 1961), пп. 460–462.
  32. ↑  Адамс Цорридор то Африца п. 495
  33. ↑  Wлодзимиерз Годлеwски. "Тхе Биртх оф Нубиан Арт." п. 255
  34. ↑  Годлеwски п. 256
  35. ↑  Схинние, "Неw Лигхт"
  36. ↑  Схинние, "Цхристиан Нубиа." п. 570

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Адамс, Wиллиам Y. Нубиа: Цорридор то Африца. Принцетон: Принцетон Университy Пресс, 1977. ИСБН 978-0-7139-0579-3
  • Адамс, Wиллиам Y. "Тхе Унитед Кингдом оф Макоуриа анд Нобадиа: А Медиевал Нубиан Аномалy." Егyпт анд Африца: Нубиа фром Прехисторy то Ислам едитед бy W.V. Давиес. Лондон: Бритисх Мусеум Пресс, 1991. ИСБН 978-0-7141-0962-6
  • Е.А. Wаллис Будге. А Хисторy оф Етхиопиа: Нубиа анд Абyссиниа, 1928. Оостерхоут, тхе Нетхерландс: Антхропологицал Публицатионс, 1970.
  • Годлеwски, Wлодзимиерз. "Тхе Биртх оф Нубиан Арт: Соме Ремаркс." Егyпт анд Африца: Нубиа фром Прехисторy то Ислам едитед бy W.V. Давиес. Лондон: Бритисх Мусеум Пресс, 1991. ИСБН 978-0-7141-0962-6
  • Јакобиелски, С. 1992. Цхаптер 8: "Цхристиан Нубиа ат тхе Хеигхт оф итс Цивилизатион." УНЕСЦО Генерал Хисторy оф Африца, Волуме III. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-06698-4
  • Кропацек, L. 1997. Цхаптер 16: "Нубиа фром тхе лате тwелфтх центурy то тхе Фуњ цонqуест ин тхе еарлy фифтеентх центурy", УНЕСЦО Генерал Хисторy оф Африца, Волуме IV.
  • Мицхалоwски, К. 1990. Цхаптер 12: "Тхе Спреадинг оф Цхристианитy ин Нубиа." УНЕСЦО Генерал Хисторy оф Африца, Волуме II. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-06697-7
  • Схинние, П.L. Анциент Нубиа Лондон: Кеган Паул, 1996. ИСБН 978-0-7103-0517-6
  • Схинние, П.L. "Цхристиан Нубиа." Тхе Цамбридге Хисторy оф Африца: Волуме 2, ц. 500 Б.C.—А.D. 1050 едитед бy Ј.D. Фаге. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 1978, пп. 556–88. ИСБН 978-0-521-21592-3
  • Схинние, П.L. & M. "Неw Лигхт он Медиевал Нубиа." Јоурнал оф Африцан Хисторy. VI, 3. 1965.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Makurija&oldid=41362963”