Кримски Татари

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кримски Татари
qıрıмтатарлар
Укупно припадника
цифра варира од 500 000 до 2 000 000 или више
Значајна подручја насељавања
Крим
Застава Кримских Татара
Регије Крима са постотком Татара

Кримски Татари (крим.: qıрıмтатарлар, qıрıмлар или qıрıмлıлар; укр.: кримські татари или кримці / кримци; рус.: крымские татары или крымцы / кр'имц'и); народ туркијске језичне скупине алтајске породице народа, подријетлом од татарских скупина пристиглих на полуоток Крим у склопу Златне Хорде тијеком 13. и 14. стољећа.

Кримски Татари понешто се разликују од других Татара, уједно и оних који живе у данашњој Руској Федерацији, па из истих разлога постоји описни предложак да је ријеч о Татарима са полуотока Крима. У 14. стољећу оснивају властити канат (Qıрıм Ханлığı, قريم خانلغى‎; кримско татарски) са средиштем на полуотоку Криму који је од 1475. па до 17. стољећа био под протекторатом Османског царства.

Популација

[уреди | уреди извор]

Данас у свијету живи најмање 548,000 Кримских Татара, и вјеројатно око 2 милијуна људи име кримскотатарске коријене. Овдје треба разликовати руске Татаре од Кримских Татара који су карактеристични за полуоток Крим. У Украјини данас живи око 248,200 Кримских Татара који су се из средишње Русије вратили на Крим након успостављања независне Украјине 1991. године. Велика популација Кримских Татара остала је живјети у Русији, али се њихов точан број евидентира заједно са осталим руским Татарима.

Вјеројатно преко 1 милијун Кримских Татара живи у Турској, али се велики број њих пише Турцима, Грцима и другим народностима. Око 150,000 Кримских Татара живи у Узбекистану; 24,137 у Румуњској; 9,200 у Таџикистану; 5,800 у Бугарској; 3,900 у Русији; 3,600 у Киргистану; 1,600 Молдови; 1,000 у Казахстану; итд.

Кримских Татара има у готово свим источноеуропским земљама, укључујући Финску, Њемачку, Литву, Бјелорусију, Пољску, Мађарску; затим у посљедње вријеме Италију, Португал, Шпањолску, САД и друге земље, али се већина њих као релативно малобројна заједница асимилирала са већинском средином тих земаља те се изјашњава као већински становник сваке поједине земље.

Долазак и политичка улога

[уреди | уреди извор]

Први становници полуотока Крима имали су славенско, германско и романско поријекло. Готово сви претходни становници асимилирани су у малобројну али снажну татарску заједницу, а напосљетку прихваћају и исламску вјеру чиме губе свој првотни кршћански идентитет. С том чињеницом, Кримски Татари с временом постају специфичан и расно врло разнолик народ са много еуропског елемента, а Крим постаје један од центара напредне исламске цивилизације готово у самом средишту Еуропе.

Тијеком постојања Кримског каната и савеза са Турцима, Кримски Татари поглавито се баве пљачком сусједних украјинских и руских подручја коју је спроводила њихова вјешта коњица. Тим су пљачакам донекле већ у 16. стољећу на крај стали Запорошки козаци који су почели представљати опасност из за њихово средиште на Криму. У међувремену Менгли I Герај (Менґлі I Ґерай, ۱مڭلى گراى‎; 1445.—1515.) надвладао је 1502. остатак Велике Хорде, након чега овладаше големим подручјем данас јужне и средишње Русије који је истодобно држала Златна Хорда. Ти колонизирани простори посебно се односе Астраханским и Казанским канатом, а 1571. Татари су стигли и до Москве те је том приликом запалили.

Златно доба Кримских Татара завршит ће руско-турским ратом (1676.–1681.) односно војним походима на кримско средиште 1687. и 1689. године. Уједињене руске и украјинске снаге предводио је један од руских генерала Христофор Антонович Миних, а већи сукоби завршавају 1783. године када су Крим окупирали Украјински козаци, свладавши посљедњег кримског кана Şахин Гираyа. Гираy бјежи на отоманско подручје као и стотине тисућа кримских Татара, но велики број њих притом је свеједно страдао. Неки чланови Гираyове обитељи преживјели су до данас.

Расељавање и повратак 1991.

[уреди | уреди извор]

У суштини своје доброћудне нарави Кримске Татаре у сљедећем раздобљу чека тешко раздобље. Многи након анексије избјегоше на отоманско подручје, а емиграције се настављају и у 19. стољећу након Кримског рата (1853.-56.). Крим кроз 3. стољећа интензивно насељавају Руси, Украјинци и Бјелоруси, а репресија се завршава Стаљиновим етничким чишћењем 1944. када су пресељени у источни дио Совјетског Савеза. На путу за Далеки исток велики број Кримских Татара је убијен или је умро од глади, над њима су се вршили звјерски злочини карактеристични за стаљинистичко раздобље. Велики број преживјелих Кримских Татара у Русији се из страха пред прогоном почео изјашњавати етничким Русима.

Повратак Кримских Татара на Крим услиједит ће тек успоставом независне Украјине. На Крим се вратило мање од 248,000 Кримских Татара, а њихов политички представник био је Мустафа Џемилев.

Познате особе

[уреди | уреди извор]

Онлек

Нематеријална свјетска баштина
Онлек
 Украјина
Регија: Европа
Година уписа: 2022.
ИД: 01601
Угроженост:
Повезница: УНЕСЦО

Онлек је једно од најстаријих културних достигнућа кримских Татара. Овај јединствени феномен културе својом је темом и симболиком повезан са древном историјом Крима, са свим цивилизацијама које су прошле кроз ову земљу: скитском, античком, византијском и турском цивилизацијом. Декоративна умјетност кримских Татара достигла је врхунац за вријеме Кримског каната од друге половине 15. вијека до краја 18. стољећа.

Систем радионичке производње био је посебан у Кримском канату. У сваком великом граду постојале су радионице занатлија: ткаља, златара, везиља, крзнара, лимара и сл. Кримско племство куповало је висококвалитетне производе. Артикли су своје купце нашли и у другим земљама. [1]

Нематеријална свјетска баштина

[уреди | уреди извор]

Укупно има око 35 симбола (орнамента), од којих сваки има своје јединствено значење и конотације. Симболи су распоређени тако да стварају наративну композицију. Сваки елемент има своје име и значење. Међу њима су женски и мушки знаци, талисмани и елементи чији се садржај открива у контексту целе орнаменталне композиције. Комбинација различитих елемената орнамента ствара композицију кроз коју се може испричати прича. Познавање садржаја сваког елемента, као и способност њиховог читања, живи је феномен кримскотатарске културе.

Значење неких симбола и композиција:

  • ружа - удата жена
  • топола или чемпрес - одрасли мушкарац
  • лала - младић
  • бадем - неудата жена или дјевојка
  • каранфил - старија особа, мудрост, животно искуство

Орнек се налазе на УНЕСЦО-вој Репрезентативној листи нематеријалног свјетског наслијеђа човјечанства као елемент у Украјини.[2] Одлуку о упису донио је Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслијеђа на онлајн засједању које је одржано од 13 до 18. децембра 2021.[3]

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]