Кечуа (народ)

Qуецхúа (у изговору 'кечуа') су директни потомци становништва древног индијанског царства Тахуантисуyу (Таwантисуyу) (или царства Инка). Сами себе они називају Руна. Они данас представаљају највећу популацију америчких Индијанаца. Само оних Кечуа који нису хиспанизирани и говоре својим језиком има између 12-16,000,000. Лингвисти их језично сврставају у Велику породицу Qуецхумаран. Данас су распрострањени по Перуу, Еквадору,Боливији, Аргентини, Чилеу и јужној Колумбији. Назив 'Инка' (изв. Инца) означавао је врховног владара, 'Инке' су били династија владара а не народ. Једно малено племе за које се не зна одакле су дошли, утемељило је град Цузцо и с временом овладало сусједним племенима и народима. Наметнули су језик qуецхуа, своје обичаје, и створили државу која је почивала на систему 'аyллу'. Њихова власт није почела (сматра Ева Липс) прије дванаестог стољећа иза Криста.

Њихову повијест можемо пратити од 1438. која почиње крунисањем Инке Пацхацутија. Он започиње освајања која ће се наставити до доласка Шпањолаца 1532. Царство Инка се пред долазак бијелих освајача простирало од Еквадора па до ријеке Мауле у Чилеу. У својој експанзији Инкачка војска покоравала је многобројне народе и племена, велике и мале. Освојили су крајеве Индијанаца Талланес, Цалцхаqуи, Аyмара, Цхиму, Есмералдас, и свих осталих која су живјела на том подручју. Наметнули су језик Qуецхуа и увели систем 'аyллу'-а. Једно господарство 'аyллу'-а, слично као и у Астека 'цалпулли', прво је морало подмирити плаћања према држави и свећенству. Плаћало се у пољопривредним производима које је аyллу узгајао. Свака рођена беба носила је са собом и одређену честицу земље. Постојали су чиновници који су водили рачуна о аyллуима и извјештавали о томе оне на вишем положају, и тако све до 'Инке'. У новоосвојеним земљама држава се никада није мијешала у религију неког племена. Познат је случај (види Бертранд Флорној) да је приликом освајања земаља Индијанаца Пунаес и Есмералдас, код ових других уочен неморалан обичај. Ниједна дјевојка из племена Есмералда, којој отац није одузео дјевичанство није се могла удати. Хуаyна Цапац је према њима био обазрив па им је послао одгојитеље. Данас се под именом Qуецхуа означавају припадници народа и племена које је подигло ову цивилизацију.

Иза Инка остали су многи градови који плијене пажњу знанственика, пљачкаша, пустолова, туриста и многих других радозналаца. Цузцо, њихово средиште и Мацху Пиццху свакако су најпознатији. Ти градови саграђени су од големих камених блокова који су савршено пристајали један уз други. Градови и њихова терасаста поља била су добро опскрбљена водом, познавали сустав наводњавања. Инке су имали организирану мрежу путова које су повезивале градове и којима се преносила пошта од постаје до постаје. Како нису имали 'писма' поруке су се слале помоћу 'qуипу'-а, то су биле узице које су се везале у чворове. Ову пошту преносили су њихови брзоноги теклићи. Сваки је чворић нешто значио. Постојали су посебни чиновници (Qуипуцамаyоц) [1] Архивирано 2005-05-04 на Wаyбацк Мацхине-у који су могли разумјети што је на qуипу-у (кипу) забиљежено, није га могао сватко прочитати. Пошто им је домовина испресијецана многим дубоким кањон-има и провалијама изградили су висеће мостове. Овакав мост сматрао се способним ако је могао издржати дванаестак људи. Ових мостова има још и у употреби су.

Себе су сматрали синовима Сунца.

1. Манцо Цапац
2. Синцхи Роца
3. Ллоqуе Yупанqуи
4. Маита Цапац
5. Цапац Yупанqуи
6. Инца Роца
7. Yахуар Хуацац
8. Инца Вирацоцха
9. Пацхацути-Инца-Yупанqуи
10. Топа Инца Yупанqуи
11. Хуаyна Цапац
12. Хуасцар
13. Атахуаллпа

Qуецхуа су ратари. Они (или њихови претходници) узгајају крумпир на Андама још прије 7,000 година. Љама (“Ллама глама” или Ллама перуана; сисавац који даје вуну и млијеко) такођер је узгајана.

Ова животиња има ружан обичај да пљуне сваког онога тко јој се нешто замјерио. Тај је њезин обичај толико постао познат да је мало оних који то не знају. Од њезине вуне Кечуе и њихови преци, као што су Назца Индијанци, производили су савршена ткања. Узгајају такођер кукуруз, рајчицу, чили-папричице, маниоку, памук, многе врсте крумпира, злогласну су нам коку такођер дали. -Постоје многи записи путника како је сиромашни сељаци непрестано жвачу, та да не би издржали без ње многе тешке напоре којима су изложени.

Куће ових сиромашних сељака, а заиста су сиромашни, обично су од камена или ћерпича (опека од сушеног блата), једнособне и без прозора. Од домаћих животиња посједују, осим споменутих љама, и алпаке, свиње и псе. Свака обитељ обрађује своја терасаста поља и овисна је о ономе што производе. Вишкове, ако их има, Индијанци носе на својим леђима за сајмених дана у оближње градове. Одјећа је од љамине вуне. Цхицха је њихово главно пиће а и страствени су пушаћи.

У Перуу данас живе многе групе Qуецхуа, познати су под многим племенским именима. Једна од познатијих су Ламиста, племе које је поријеклом од древног народа Цханца, они живе у департману Сан Мартин, сами себе називају Ллацуасх. [2]; Цхахапоyа, у департману Амазонас, око 5,000; Yауyос, у департману Лима. Yанахуарас; Qуијо; Напуруна, Кицхwаруна или Qуецхуа дел Напо. Ови су насељени у департманима Лорето и Мадре дел Диос; Алама или Инга, називани и Qуецхуа дел Пастаза y дел Тигре, у департману Лорето. Сјеверни Цонцхуцос, насељени су у департману Анцасх [3] Архивирано 2005-09-07 на Wаyбацк Мацхине-у.

У прољеће 2001. Алејандро Толедо, Qуецхуа Индијанаца, постаје перуански предсједник побиједивши Алана Гарцíју са 51.99% гласова. Скандалозни Алберто К. Фујимори био је тада свргнут.

Аyмара и Qуецхуа Индијанци у Боливији чине 60% становништва, насељени углавном по руралним насељима. Миграције ових Индијанаца из с��ла у градове економски су проблем Боливије. Њихови мјешанци ('местизос'; 25-30%) баве се ситним бизнисом или раде по творницама и уредима. Од 1950-1976. број монолингуалних Qуецхуа у боливији спао је на 40%. Шпањолски и qуецхуа се међусобно мијешају, па је у Департману Цоцхабамба настао локални дијалект Qуецхуаñол. 1989. године 30% индијанске популације говори Qуецхуа, највише на Алтиплану и централном и јужном дијелу земље у департманима Цоцхабамба, Оруро, Потосí, Цхуqуисаца и Тарија. Језиком Аyмара говори у -25% Индијанаца, већином у Департману Ла Паз. Кечуа етничке групе у Боливији су: Тарабуцос ( ови живе у провинцији Yампараес, департману Цхуqуисаца), Цхаyантас, Лаимес, Уцумарис (у провинцијама Цхаyанта и Бустиллос, Департаман Потосí), Цалцхас, Цхаqуиес, Yурас Липес, Тиринас. Ови Индијанци служе се са два језика, то су сјеверно-боливијски и јужно-боливијски qуецхуа.

Овдје (Ингано Индијанци) живе у џунгла-ма провинција Напо и Ореллана на сјевероистоку земље. Ту се њих око 80,000 баве узгојем каве, какаа, јуке 'yуцца', и банана. непознат број Ингана живи и у Колумбији на ријеци Путумаyо. Познатије група Qуецхуа у Еквадору су Отавало, око 300,000 у провинцији Имбабура, они и Натабуелас и Царанqуис колективно се данас зову Qуицхуа де Имбабура. Царанqуис би могли бити кечуанизирано страно племе. Qуијос, Yумбос (у Еквадору) или Qуецхуас дел Напо (у Перу), у подручју ријеке Напо. Цаyамбе, Сарагуро, у провинцији Лоја, Саласаца, у провинцији Тунгурахуа, Цанелос (Алама), дуж ријека Бобоназа и Цонамбо, Има их и 2,000 у Перуу. Племена Qуицхуас дел Цхимборазо, колективни назив за: Цацхас, Лицтос, Цолтас, Цалпис, Пулуцатес. Qуицхуа де Цотопаxи.

Индијанци Инга настањени у јужној Колумбији (Наринyо и Путумаyо), најсјевернији су представници Кечуа. Они себе зову Руна Сими. У долини ријеке Путумаyо има их око 8,000. Служе се језиком лоwланд инга. Друга група у долини Сибундоy броји око 10,000 говорника. говоре језиком хигхланд инга.

• У Аргентини у подручју Сантиаго дел Естеро-а такођер живи повећа група Qуецхуа. Познати су под именом Qуицхуа Сантиагуеñо.
• Група Qуецхуа такођер живи на сјевероистоку Чилеа.