Дивљи купус
| купус дивљи | |
|---|---|
| |
| Бијели купус | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Плантае |
| Дивизија: | Магнолиопхyта |
| Разред: | Магнолиопсида |
| Ред: | Брассицалес |
| Породица: | Брассицацеае |
| Род: | Брассица |
| Врста: | Б. олерацеа |
| Двојни назив | |
| Брассица олерацеа L. | |
Дивљи купус (Брассица олерацеа) је двогодишња врста биљке из фамилије купуса (Брассицацеае). Генетички је веома сродна са неколико врста из рода Брассица, а као основна карактеристика сличности узима се исти број хромозома (н = 9).
Природни ареал распрострањења дивљег купуса и сродних биљака обухвата кречњачке стене на обалама Медитерана и западне Европе. Сама врста Брассица олерацеа распрострањена је на обалама северне Шпаније, западне Француске и јужне и југоисточне Британије[1]. Услед дуге историје гајења и култивисања ове врсте ареал је проширен на територије свих континената. Поједине гајене сорте ове врсте су једногодишње или вишегодишње.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Дивљи купус у првој години формира „главицу"[2] — скраћено стабло са густом розетом изграђеном од великих и дебелих листова, у којима се складишти велика количина воде. Током друге године, ускладиштена вода и хранљиве материје из главице користе се за даљи раст стабла. Доњи листови су широки, плавичастозелени, горњи су дугуљасти, по ободу наборани. Стабло у другој години је у ствари дршка цвасти (класа), висине до 1,7 м[2], задебљала при основи. Цветови су бројни, жуте боје.
Гајење
[уреди | уреди извор]Иако се генерално сматра да се дивљи купус узгаја више хиљада година, о овом узгоју пре античког доба нема много података. Теофраст је писао о три тада познате сорте купуса: дивљем купусу, купусу са глатким листовима и купусу са набораним листовима[3].
До данас је узгојен велики број сорти (култивара) дивљег купуса, које се могу разврстати у седам група (које код неких аутора имају таксономски статус подврсте):
- група Ацепхала, или Б. олерацеа вар. ацепхала, у коју спада раштан (раштика)
- група Албоглабра, или Б. албоглабра, у коју спада каи-лан (кинески броколи)
- група Ботрyтис, или Б. олерацеа вар. ботрyтис, у коју спадају карфиол и романеско
- група Цапитата, или Б. олерацеа вар. цапитата, Б. олерацеа вар. буллата и Б. олерацеа вар. сабауда, у коју спадају купус, црвени купус, кељ
- група Геммифера, или Б. олерацеа вар. геммифера, у коју спада прокељ
- група Гонгyлодес, или Б. олерацеа вар. гонгyлодес, у коју спада келераба
- група Италица, или Б. олерацеа вар. италица, у коју спада броколи
Поједини аутори сматрају да нису све гајене сорте купуса настале од врсте Б. олерацеа, па наводе врсту Б. монтана као могућу родитељску врсту за кељ и купус, врсту Б. рупестрис за келерабу, а врсту Б. монтана за карфиол и броколи[4].
Галерија гајених сорти
[уреди | уреди извор]-
купус -
кељ -
карфиол -
броколи -
прокељ -
келераба -
кувани раштан -
каи-лан
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ракоw Г. 2004. Специес Оригин анд Ецономиц Импортанце оф Брассица. Ин: Пуа ЕЦ, Доуглас ЦЈ. (едс) Спрингер. ИСБН 3-540-20264-1
- ↑ 2,0 2,1 Николић V. 1972. Род Брассица L. У: Флора СР Србије III (уредник Јосифовић M).
- ↑ Зохарy & Хопф 2000: стр. 199
- ↑ Сногеруп С. 1980. Тхе wилд формс оф тхе Брассица олерацеа гроуп (2н = 18) анд тхеир поссибле релатионс то тхе цултиватед онес. Ин: Тсунода С, Хината К, Гомез-Цампо C (едс) Брассица цорпс анд тхе wилд аллиес, биологy анд бреединг. Јапан Сциентифиц Социетиес Пресс, Токyо. пп 121—132.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Зохарy, Даниел; Хопф, Мариа (2000). Доместицатион оф Плантс ин тхе Олд Wорлд: Тхе Оригин анд Спреад оф Цултиватед Плантс ин Wест Асиа, Еуропе, анд тхе Ниле Валлеy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 199-. ИСБН 978-0-19-850357-6.