Бењамин Бриттен
| Бењамин Бриттен | |
|---|---|
 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | Едwард Бењамин Бриттен 22. студеног 1913.  Лоwестофт, ЕнглескаУједињено Краљевство |
| Смрт | 4. просинца 1976. Лоwестофт, Енглеска Уједињено Краљевство |
| Опус | |
| Сурадници | Петер Пеарс Франк Бридге Wyстан Хугх Ауден |
| Знаменита дјела | |
| Награде | |
Едwард Бењамин Бриттен, барон Бриттен од Алдебургха (Лоwестофт, Суффолк, 22. студеног 1913. - Лоwестофт, Алдебургх, 4. просинца 1976.), британски складатељ и пијанист.
Најзначајнија је личност сувремене енглеске глазбе. Суоснивач је Енглеске оперне групе и глазбеног фестивала у Алдебургху. Његова глазба препуна је драматике и вокалних линија које стварају одређене угођаје, особито лирске. Складао је опере, концерте и пјесме уз оркестар и клавир.
Животопис
[уреди | уреди извор]Почеци
[уреди | уреди извор]Едwард Бењамин Бриттен рођен је 22. студеног 1913. у мјесту Лоwестофт. Глазбом се почиње бавити врло рано. Своју прву складбу написао је са само 5 година. Сатове клавира држао му је Х. Самуелс, а хармонију и контрапункт га је подучавао Франк Бридге. Између 1930. и 1933. наставио је са студиј клавира и складатељства у Лондону. Његове прве складбе, настале баш у овом периоду, су Симфониетта за коморни оркестар оп. I (1932.) и циклус варијација Дјечак је рођен (1933.).
Године 1936. започиње његова сурадња са пјесником Wyстаном Хугхом Ауденом са којим пише глазбу за неколико документарних филмова, међу којима је најимпресивнија била она за филм Ноћна пошта.
За оркестар Боyд Неела пише варијације на тему Франка Бридгеа, које се први пут изводе 1937. у Салзбургу и одмах привлаче позорност еуропских глазбених кругова. Те варијације, иначен написане за оркестар, пародирају уобичајене форме (марш, бечки валцер, романса, ...), али с укусом и без претјеривања. Складба Балада хероја, написана према пјесмама W. Х. Аудена и Р. Сwиндлера, посвећена је британским трупама погинулим у Шпањолском грађанском рату.
САД
[уреди | уреди извор]Од 1939. до 1942., Бриттен борави у САД-у гдје пише концерт за виолину и Лес Иллуминатионс, најзначајније његово дјело из тог периода, циклус према ријечим Артхура Римбауда. У САД-у, Бриттен склада и Симфониа да Реqуием и 7 сонета према тексту Мицхелангела.
Повратак у Енглеску
[уреди | уреди извор]По повратку у Енглеску, Бриттен склада серенаде за теноре, рог и гудачки оркестар (1943.), а затим своју прву и најбољу оперу Петер Гримес (1945.).
Занимљиво дјело му је и Младићев водич кроз оркестар (1945.) или Варијације са фугом на Пурцеллову тему. Та складба је иначе написана за документарни филм намијењен младима. У њој се вјешто и спретно приказују поједини инструменти и инструменталне групе симфонијског оркестра.
Бриттен све више склада за глазбену сцену, а понајвише за тенора Петера Пеарса, с којим често одлази и на турнеје у иноземство. Касније се сазнало да су Бриттен и Пеарс били у романтичној вези, што говори да су обојица били хомосексуалци. Бриттен и Пеарс су 1948. основали фестивал у Алдебургху.
Бриттен је одбио витешку титулу Сир, но одлучио је ставити своју новонасталу титулу барон Бриттен од Алдебургха у насљедство.
Едwард Бењамин Бриттен умро је 4. просинца 1976. у мјесту Алдебургх у 63. години живота.
Бриттенова глазба
[уреди | уреди извор]Бриттен је први након Пурцеллова времена који је поново побудио интерес свјетске глазбене јавности за енглеску глазбу. Његово стварање одликује се, како инвенцијом и оригиналношћу, тако и уравнотеженошћу и бљештавом складатељском техником. Био је необично многостран. Он укусно дорађује народне пјесме, прерађује дјела старих мајстора и пише глазбу за филм и радио. У оригиналним складбама готово нема облика у којему се није у већој или мањој мјери огледао. У његовим вокалним складбама види се зналачко третирање људског гласа, како у погледу мелодијских линија које представљају прави белканто модерног стилам тако и у преношењу изражајно-говорног израза и ритма. Бриттен је био мајстор инструментације. Он има нарочиту способност да са мало средстава изрази разноврснам контрастна расположења.
Његове опере су остварења снажног глазбенопсихолошког израза, занимљивог стила и заокружене форме. Оркестар је претежно третиран као инструмент пратње, који допуњује садржај вокалних дионица. Лајтмотива Wагнерова типа готово и да нема. Али у одломцима које испуњава сам оркестар, он постаје врло осебујан, незамјењив тумач психичких сценских збивања.
Петер Гримес, драматична повијест о суровом, егоситичном рибару који пркоси заједници и на крају завршава живот самоубојством у мору, обилује драматичним сценама и импресивним описима промјењиве ћуди мора (врло успјели интермеззи), које толико дјелује на формирање личности главног јунака.
Коморна опера Отмица Лукреције, поред драматских садржи и дивних лирских страница. У опери Тхе Турн оф тхе Сцреw глазбено изражава морбидна расположења, док је Сан ивањске ноћи (према истоименој Схакеспеареовој комедији) једно од његових најсвјежијих и најдуховитијих глазбено-сценских дјела. Потресан је и импресиван његов Ратни реквијем који је необичан спој литургијских традиционалних текстова и модерне поезије.
