2013

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Миленијум: 3. миленијум
Вјекови: 20. вијек21. вијек22. вијек
Деценија: 1980-е  1990-е  2000-е  – 2010-е –  2020-е  2030-е  2040-е
Године: 2010 2011 201220132014 2015 2016
За остала значења, види 2013 (разврставање).
2013. по календарима
Грегоријански 2013. (MMXIII)
Аб урбе цондита 2766.
Исламски 1434–1435.
Ирански 1391–1392.
Хебрејски 5773–5774.
Бизантски 7521–7522.
Коптски 1729–1730.
Хинду календари
Викрам Самват 2068–2069.
Схака Самват 1935–1936.
Кали Yуга 5114–5115.
Кинески
Континуално 4649–4650.
60 година Yин Вода Змија
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 12013.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 2013 је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару (линк показује календар).

Ова година је од УН означена као:

  • Међународна године водне сарадње
  • Међународна година киное

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
Операција Сервал у Малију: долазак француских војника
  • 1. 1. - Сенат САД донео рано ујутру компромисни закон како би се одложило дејство "фискалне литице" (Дом потврдио сутрадан).
  • 1. 1. - Стампедо у Абидјану након дочека Н. г., погинула 61 особа, углавном деца.
  • 1. 1. - Ирска председава ЕУ.
  • 7. 1. - Група Срба ухапшена у Грачаници, жале се да су били злостављани.
  • 9. 1. - Експлозија испод теретног влака код Подсуседа, два дана касније и на аутобусној постаји у Стењевцу - осумњичени повријеђен.
  • 11. 1. - Операција Сервал: Француска започела војне операције против исламиста из северног Малија, након њихове нове офанзиве (→ Азавад).
  • 14. 1. - У Загребу измјерено 68 цм снијега, највише од почетка мјерења (у Београду ништа...).
  • 14. 1. - Експлозијом уништен споменик припадницима Армије БиХ у Мостару.
  • 16. 1. - Премијер Милановић у првој посети Београду.
Талачка криза у у Ин Амéнасу
  • 19. 1. - Завршена талачка криза у Ин Амéнасу, источни Алжир - убијено 29 милитаната, страдало и бар 49 страних талаца.
  • 20. 1. - У Прешеву уклоњен споменик припадницима ОВПМБ, следе рушења српских надгробних споменика на Косову.
  • 22. 1. - Парламентарни избори у Израелу, мала већина за премијера Нетанyахуа.
  • 23. 1. - Мања експлозија на загребачком Тргу бана Јелачића, два дана касније ухићена група из Водица.
  • 23. 1. - Британски премијер Давид Цамерон најавио референдум о ЕУ до 2017, ако конзервативци победе на следећим изборима.
  • 25. 1. - Нереди у Порт Саиду након осуде 21 навијача на смрт због прошлогодишњих нереда на стадиону - у протестима гине 29 особа; ово се надовезује на крваве нереде у Суецу поводом годишњице револуције, председник Морси уводи ванредно стање у три провинције 27. 1..
  • 26. 1. - Милош Земан је први директно изабрани председник Чешке.
  • 27. 1. - Пожар у ноћном клубу у јужном бразилском граду Санта Мариа, најмање 231 погинули.
  • 27. 1. - Новак Ђоковић трећи пут заредом освојио Аустралиан Опен.
  • 11 - 27. 1. - Свјетско првенство у рукомету - Шпањолска 2013.: домаћин је први, Хрватска 3, Србија 10, Црна Гора 22.
  • 28. 1. - Француска и малиска војска ушли без отпора у Тимбукту, исламисти пре одласка запалили библиотеку са древним рукописима.

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
Лого Хоусе оф Цардс
Траг Чељабинског метеора

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
Хуго Цхавез
Папа Фрањо

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
Пролазак метеора 1998 QЕ2

Јун/Липањ

[уреди | уреди извор]
Сноwденова открића
  • 1. 6. - Торнадо погодио Оклахому.
  • 1. 6. - Шибеник затресао потрес јачине 2,5 по рихтеру.
  • 1. 6. - Финале европског ватерполо Финал Фоур-а у Београду: Црвена звезда - Југ 8:7.
  • 5. 6. - Сиријска војска уз помоћ либанског Хезболаха заузела Ал-Qусаyр након тронедељне опсаде.
  • 6. 6. - ПРИСМ: извештено да америчка НСА прикупља податке о телефонским разговорима преко Веризона и о интернет саобраћају преко највећих компанија (Аппле, Гоогле, YоуТубе, Фацебоок итд.).
  • 6/7. 6. - Протест због матичних бројева блокирао зграду Параламентарне скупштине БиХ.
  • 11. 6. - Грчка влада привремено угасила јавни сервис ЕРТ.
  • 14. 6. - Отворен мост Видин-Калафат на коридору IV.
  • 14. 6. - Агрокор купује 53,12% Мерцатора (понуда? - остварено 2014).
  • 14. 6. - На иранским председничким изборима у првом кругу побеђује клерик Хассан Роухани, описан као умерен.
  • јун:
    • Велике поплаве у средњој Европи, нарочито око Влтаве и горњег Дунава, касније и Елбе, Будимпешта 9. јуна 8,91 метар, половином месеца поплавни талас пролази кроз Србију и Хрватску.
    • Протести у Турској иницирани планираном градњом у истамбулском парку Гези; у Бразилу након поскупљења превоза; у Босни због матичних бројева; у Бугарској након именовања медијског тајкуна Дељана Пеевског на чело безбедносне службе.
  • 19. 6. - У Црној Гори, општина Петњица је издвојена из Берана.
  • 23. 6. - Едwард Сноwден, разоткривач програма ПРИСМ, долетео из Хонг Конга у Москву.
  • 23. 6. - Парламентарни избори у Албанији, победа опозиционог Савеза за европску Албанију Еди Раме.
  • 23. 6. - Румунски аутобус слетео у кањон Мораче, 18 погинулих.
  • 24. 6. - У Србији поништена мала матура због проваљеног теста из математике.
  • 26. 6. - Кевин Рудд се после три године вратио на чело аустралијских лабуриста и владе.
  • 28. 6. - Савет Европе одлучио да приступни преговори са Србијом почну најкасније у јануару; одлучено и да почну преговори са Косовом о ССП.
  • 28. 6. - Измјена у хрватском Закону о правосудној сурадњи названа "Леx Перковић" којом се еуропски ухидбени налог односи само на злочине од 2002.

Јул/Српањ

[уреди | уреди извор]
Проширење ЕУ 2013. - Хрватска
  • 1. 7. - Европска унија Хрватска је 28. чланица Еуропске уније.
  • 1. 7. - У Цхенгдуу отворен Неw Центурy Глобал Центре, са 1.700.000 квм. корисног простора највећа зграда на свету у тој категорији.
  • 3. 7. - Египат: након четвородневних масовних протеста и сукоба, војска збацила председника Морсија и суспендовала устав, обећани избори.
  • 4. 7. - У Звечану основана Привремена скупштина КиМ.
  • 6. 7. - Канадски град Лац-Мéгантиц опустошен у удесу одбеглог воза који је превозио нафту.
  • 7. 7. - Увече окршај српске жандармерије и косовских шумокрадица код куршумлијског села Боровац - рањено шест Албанаца.
  • 8. 7. - Пред касарном Председничке гарде у Каиру убијено преко 50 присталица збаченог председника Морсија.
  • 13. 7. - Случај Траyвон Мартин: суседски стражар Георге Зиммерман који га је убио ослобођен оптужби, што доводи до протеста у САД.
  • 17. 7. - Смењен командант српске жандармерије Братислав Дикић, након неколико кривичних дела у које су били умешани жандарми.
  • 18. 7. - Амерички град Детроит се пријавио за банкрот.
"Дан када се Земља насмијала"

Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
Мерцурy Цитy Тоwер у Москви, највиша зграда у Европи до 2015.
  • септембар - Откривена велика масовна гробница у Томашици код Приједора, са неколико стотина жртава.
  • 1. 9. - Ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању Србије и ЕУ.
  • 2. 9. - Поломљене двојезичне ћириличне табле у Вуковару.
  • 2. 9. - Завршена реконструкција владе Србије, има 11 нових министара (нпр. Лазар Крстић - финансије, Иван Тасовац - култура).
  • 4 - 22. 9. - ЕуроБаскет 2013 у Словенији: Француска 1, Хрватска 4, Србија 7, БиХ дели 13. а Црна Гора 17. место; Горан Драгић (СЛ) и Бојан Богдановић (ХР) у тиму првенства.
  • 7. 9. - На изборима у Аустралији победио опозициони либерал Тонy Абботт (премијер до 2015.).
  • 8. 9. - Олимпијске игре 2020. додељене Токију.
  • 10. 9. - Сиријска влада прихватила руски предлог о надзору над хемијским оружјем, одложено гласање у америчком Сенату о интервенцији.
  • 10. 9. - Влада Србије распустила власти четири општине на северу Косова.
  • 12. 9. - Европски парламент изгласао резолуцију о заштитном механизму који омогућава повратак виза за земље из којих нагло порасте број азиланата.
  • 18. 9. - Европска комисија покренула поступак за уводјење санкција Хрватској због "Леx Перковића".
  • 18. 9. - Штрајк у хрватском здравству.
  • 19. 9. - Код Звечана убијен литвански припадник ЕУЛЕX-а.
  • 21. 9. - 24. 9. - Ал-Схабааб извео оружани напад у тржном центру у Наиробију, најмање 72 мртвих.
  • 21. 9. - Кардинал Ангело Сцола служио свечану мису на нишком Чаиру поводом 1700-годишњице Миланског едикта.
  • 22. 9. - Редовни избори за њемачки Бундестаг: владајући ЦДУ/ЦСУ увећао број заступника али коалициони либерали нису прешли цензус.
  • 22. 9. - Бивши званичник КП Кине Бо Xилаи осуђен на доживотни затвор након оптужбе за корупцију.
  • 22. 9. - Најмање 80 хришћана убијено експлозијама испред цркве у Пешавару.
  • 24. 9. - На иницијативу СНС, ДСС, СПС-ПУПС-ЈС разрешен дужности градоначелник Београда Драган Ђилас (у новембру именован Привремени орган: председник Синиша Мали, секретар Горан Весић).
  • 27. 9. - I ове године из безбедносних разлога забрањена парада поноса у Београду.
  • 28. 9. - У Грчкој ухапшен лидер "Златне зоре" Николаос Михалољакос, десет дана након убиства антифашистичког репера Павлоса Фисаса.
  • 29. 9. - У Данској завршено Европско првенство у одбојци: Русија 1, Србија 3.

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]
  • 1. 10. - Схутдоwн многих федералних институција у САД јер се Конгрес није могао договорити око буџета због несугласица око тзв. Обамацаре-а (Закон о заштити пацијената и приуштивој нези) - траје до 16. 10., кад је у задњем тренутку одложено и питање плафона задуживања.
  • 1 - 15. 10. - Попис становништва у Босни и Херцеговини, први од 1991: 3.531.159 становника, 50,11% Бошњака, 15,43% Хрвата и 30,78% Срба (резултати објављени 2016).
  • 3. 10. - Код Лампедусе потонуо брод са мигрантима, можда 300 их се утопило.
  • 6. 10. - У Нишу одржана централна прослава 1700-годишњице Миланског едикта, литургију служио патријарх васељенски Вартоломеј I уз саслужење поглавара и представника православних цркава.
  • 7. 10. - Освјештана Саборна црква у Подгорици, највећа у Црној Гори (гости као у Нишу).
  • 15. 10. - Побједом у Литванији Босна и Херцеговина се пласирала на Мундијал 2014.
  • 16. 10. - Предсједник Иво Јосиповић у званичној посјети Београду.
  • 18. 10. - Случај "тајанствене девојчице" Марије, пронађене два дана раније у ромском насељу грчке Фарсале - због светле пути се мислило да је отета, али је заправо из бугарске ромске породице.
  • 20. 10. - Прва Гаy Приде парада у Подгорици, окружена нередима.
  • 23. 10. - Објављено да је америчка НСА прислушкивала мобилни телефон канцеларке Ангеле Меркел.
Плоча Јованке Броз

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
  • 3. 11. - Локални избори на Косову. У северној Митровици на неким местима разбијене гласачке кутије (гласање се понавља 17. 11.).
  • 3. 11. - Хибридно помрачење Сунца: прстенасто на почетку изнад западног Атлантика, затим тотално изнад остатка Атлантика и Африке.
Гроб Милунке Савић
Источно партнерство

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]
Густоћа насељености по насељеним мјестима бивше СФРЈ

Годишњице

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: :Категорија:Умрли 2013.
Јануар/Сијечањ
Фебруар/Вељача
Март/Ожујак
Април/Травањ
Свибањ/Мај
Липањ/Јун
Јул/Јули/Српањ
Август/Аугуст/Коловоз
Септембар/Рујан
Октобар/Листопад
Новембар/Студени
Децембар/Просинац

Нобелове награде

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Важнији покретни дани

[уреди | уреди извор]

У јудаизму и исламу дан се рачуна од заласка Сунца, тако да и наведени важни дани почињу од сумрака претходног дана.

Датум Празник/Благдан Религија/култура
10. 2. Кинеска нова година Кина и др.
24. 2. Пурим („коцке“) јудаизам
20. 3. Новруз Иран и др.
26. 3. Пасха, први дан јудаизам
27. 3. Холи („фестивал боја“) хиндуизам
31. 3. Ускрс католици, протестанти,
фински православци
5. 5. Ускрс/Васкрс источно хришћанство
15. 5. Шавуот („благдан седмица“) јудаизам
9. 7. Рамазан, први дан ислам
8. 8. Рамазански бајрам ислам
5. 9. Рош Хашана ("глава године") јудаизам
14. 9. Јом Кипур (Дан покајања) јудаизам
19. 9. Сукот ("благдан сјеница")
први дан
јудаизам
15. 10. Курбан бајрам ислам
3. 11. Диwали (фестивал светиљки) хиндуизам
4. 11. Исламска нова година ислам
28. 11. Ханука (фестивал светлости),
први дан
јудаизам

Годишњи календар